Zašto prelazimo preko mostova bez upotrebne dozvole

Činjenica: najkompleksniji građevinski objekti sagrađeni u Srbiji u prethodnom periodu, uključujući i mostove, se koriste bez upotrebne dozvole.

To nam govori sledeće dve stvari:

1) Država je donosila propise koje nije mogla da ispoštuje ni da bi sama sebi mogla da izda potrebne dozvole, čak ni za gradnju objekata od najvećeg državnog značaja;

2) Naša spremnost da pređemo preko mosta se ne temelji na poverenju u neki administrativni organ i parče papira koje izdaje, već na nečemu drugom.

Na čemu se temelji onda naša spremnost da pređemo preko mosta koji nema upotrebnu dozvolu? Rekao bih, na poverenju u reputaciju kompanije koja je most napravila, znanje njenih inženjera, standarde koji poštuju njeni zaposleni. Ono što nam daje sigurnost je spremnost inženjera i radnika te kompanije da budu prvi koji će preko mosta preći i činjenica da bi rušenje mosta verovatno srušilo i kompaniju koja ga je izgradila.

Ako se upotrebna dozvola nije izdavala za najkompleksnije i najrizičnije državne projekte kao što su mostovi, i ako imamo više od milion objekata koji su izrađeni bez ikakvog papira, pitanje je čemu je ona uopšte služila? Reklo bi se malo čemu sem zlostavljanju malobrojnih investitora koji su želeli da grade poštujući sve propise.

Jedan od najvećih problema u vezi izdavanja dozvola za realizaciju kompleksnih objekata je mešanje uprave u sadržinu tehničke dokumentacije, za šta nema dovoljno ni kompetencija ni kapaciteta.  Izmenama Zakona o planiranju i izgradnji je uveden novi pristup regulisanju ove oblasti. Umesto da organi koji izdaju dozvole kontrolišu i detalje projekata, pa da u slučaju propusta nije jasno da li je krivica na strani projektanta ili uprave, uvodi se jasno razgraničenje odgovornosti prema kome svako kontroliše ono za šta je kompetentan. Tako je odgovornost uprave pre svega za poštovanje urbanističkih parametara (prevashodno da li su vrsta, položaj i dimenzije objekta dozvoljene planom) i da li su projekte izradili inženjeri sa odgovarajućim licencama, a projektanata i licenciranih inženjera koji vrše tehničku kontrolu projekata za ostale aspekte tehničke dokumentacije.

Više nego ranije, naglasak je stavljen na terensku kontrolu – i tehničke dokumentacije i samog izvođenja radova tokom izgradnje objekta. U ovakvom sistemu upotrebna dozvola i upis prava svojine dolaze kao jednostavne radnje, a ne kao nemoguće ili teško premostive prepreke za investitora. Samo tako će se izdavanje dozvola ubrzati, a zaštita javnog interesa od onih koji su skloni kršenju propisa unaprediti.

 

 









Novosti

20.09.2017 - Podršku pravosuđu za efikasniji sistem izvršenja presuda

20.09.2017 - Srbiji su potrebni alternativni izvori finansiranja

>>> Arhiva <<<
 
 



Regulatorne reforme u privredi
     

Grantovi
 

Monitoring & Evaluacija