Prošireno dejstvo kolektivnih ugovora: uništavanje radnih mesta radi očuvanja uticaja sindikata

Džo Lauter i Tamara Borovčanin, USAID Projekat za bolje uslove poslovanja

Sindikalne vođe u Srbiji zagovaraju nastavak prakse koja je štetna po privredu i po otvaranje novih radnih mesta: prošireno dejstvo kolektivnih ugovora kako bi se njima obuhvatile i firme i zaposleni koji nisu uopšte bili uključeni u pregovaranje o tim ugovorima. To je kao kada bi vaš komšija ugovorio izgradnju skupog bazena u vašoj zgradi, a vi bili primorani da snosite troškove. 

Prošireno dejstvo kolektivnih ugovora nije nepoznata praksa u Evropi - 22 zemlje kontinenta to omogućavaju (dok u šest ovo uopšte nije dozvoljeno). Međutim, u Srbiji kolektivni ugovor može da ima prošireno dejstvo čak i kada su strane koje su pregovarale o ovom ugovoru zastupale tek 15 odsto zaposlenih u određenoj privrednoj grani (na primer, građevinarstvu). Ovaj broj je daleko ispod najnižeg praga u drugim evropskim zemljama, od kojih sve zahtevaju zastupljenost najmanje 50 odsto radnika. I, kao što firme u Srbiji i potencijalni ulagači dobro znaju, jednostavna procedura za proširenje dejstva kolektivnog ugovora u prošlosti je često zloupotrebljavana iz političkih razloga. Godine 2012, pre nego što su održani izbori ministar rada proširio je dejstvo kolektivnih ugovora u granama poput metalurgije, hemijske industrije, prehrambene industrije, duvanske industrije i vodoprivrede.

Ova praksa naravno stvara neprihvatljiv rizik za sve poslodavce i ulagače - i to i strane i domaće - koji razmišljaju o otvaranju preduzeća i zapošljavanju radnika u Srbiji. Kolektivnim ugovorom se mogu nametnuti  uslovi mnogo stroži od onih koje predviđa Zakon o radu. Uz to, ovim se umanjuje i pravna sigurnost, jer poslodavci ne znaju da li će ministar iskoristiti svoje pravo da uredi brojne aspekte poslovanja koji su od ključnog značaja. Tako da, iako Vlada na prvi pogled usvajanjem predloženih izmena i dopuna Zakona o radu smanjuje rizik u pogledu zapošljavanja i podstiče stvaranje novih radnih mesta, prošireno dejstvo kolektivnih ugovora poništiće ovaj napredak i čak uvećati rizik koji snose poslodavci. 

Prošireno dejstvo kolektivnih ugovora utiče na slobodu kolektivnog ugovaranja jer se dejstvo sporazuma između dve strane - sindikata i udruženja poslodavaca - proširuje tako da se njime obuhvate i strane koje nisu učestvovale u pregovorima.

Sa druge strane, sindikati zastupaju stav da bi se ukidanjem proširenog dejstva kolektivnih ugovora obesmislili kolektivno ugovaranje i sami sindikati. Međutim, postavlja se pitanje da li je mehanizam za proširenje dejstva kolektivnih ugovora koristan po sindikate, kao što se najčešće smatra. Kada bi se dejstvo kolektivnih ugovora proširilo na sve zaposlene i poslodavce, možemo se zapitati da li bi uopšte bilo potrebe za članstvom u sindikatima i plaćanjem članarine, jer bi tada istu korist od rada sindikata imali svi zaposleni, a ne samo članovi onog sindikata koji je potpisao kolektivni ugovor.

Zašto bi iko predložio proširenje dejstva kolektivnog ugovora u zemlji poput Srbije kojoj su očajnički potrebna ulaganja i nova radna mesta? Čini se da sindikalni lideri nisu sposobni da učine ono što bi trebalo da učine: da zagovaraju i podržavaju zaključivanje pojedinačnih kolektivnih ugovora kako bi poslodavci i radnici mogli da usaglase uslove rada koji odgovaraju i jednima i drugima (tzv. pregovaranje u kome obe strane dobijaju). Vođe sindikata sada žele da ugovore što manje kolektivnih ugovora a potom iskoriste moć države da te ugovore nametne svim poslodavcima.

 









Novosti

20.09.2017 - Podršku pravosuđu za efikasniji sistem izvršenja presuda

20.09.2017 - Srbiji su potrebni alternativni izvori finansiranja

>>> Arhiva <<<
 
 



Regulatorne reforme u privredi
     

Grantovi
 

Monitoring & Evaluacija