Siva ekonomija u Srbiji - novi nalazi i uticaj na privredni razvoj

USAID BEP i Fondacija za razvoj ekonomske nauke (FREN) izradili su studiju o sivoj ekonomiji u Srbiji. Ovo je prvo sveobuhvatno istraživanje sive ekonomije u Srbiji, koja predstavlja jedan od najvećih izazova sa kojima se suočava srpska privreda. Nalazi studije predstavljeni su 20. marta u Beogradu, a o njima je razgovarano i na Kopaonik biznis forumu, gde je BEP organizovao diskusiju o negativnom uticaju sive ekonomije na privredni rast Srbije.
Siva ekonomija je u Srbiji i dalje ozbiljan privredni i politički izazov. Siva ekonomija se u Srbiji smanjila za tek tri odsto, sa 33,2% BDP-a 2001. godine na 30,1% u 2010, i veća je nego u svim zemljama članicama EU iz centralne i istočne Evrope, osim Bugarske.

"Siva ekonomija je jedan od najvećih izazova sa kojima je suočena srpska privreda", rekao je profesor Fridrih Šnajder, jedan od stručnjaka koji su za USAID Projekat za bolje uslove poslovanja sproveli ovo istraživanje. "Posledice rada u sivoj zoni su utaja poreza, distorzija tržišta, nelojalna konkurencija i neefikasna raspodela resursa. U mnogim zemljama u tranziciji, pa tako i u Srbiji, siva ekonomija je velika prepreka razvoju snažnog privatnog sektora i funkcionalne tržišne privrede."

Preko 85% preduzeća obuhvaćenih ispitivanjem navelo je da u njihovom sektoru rade i firme iz sive zone, što im otežava poslovanje. Poslovanju u sivoj ekonomiji sklonije su nove firme, građevinska preduzeća, preduzetnici, kao i preduzeća iz centralne Srbije, rekla je profesorka Gorana Krstić, jedan od koautora studije.

"Suzbijanje sive zone donosi jasnu ekonomsku korist", rekao je Li Licenberger, zamenik ambasadora SAD. "Na primer, u studiji se procenjuje da bi Srbija smanjenjem obima poslovanja u sivom sektoru mogla da poveća prihode od poreza za oko 1% bruto domaćeg proizvoda, odnosno približno 33 milijarde dinara, u naredne tri godine."

U studiji su navedene i brojne preporuke za borbu protiv sive ekonomije, suzbijanje poreske utaje, reformu sistema parafiskalnih nameta i smanjenje troškova legalnog poslovanja. Takođe se predlažu mere za unapređenje finansijskog sektora u Srbiji i poslovnog okruženja za njegov rad.

"Ova studija pruža dodatan podsticaj za sprovođenje mnogih reformi koje je Vlada Srbije već prepoznala kao prioritete, a među njima su radno zakonodavstvo, pristup izvorima finansiranja, poreska politika, inspekcije i građevinske dozvole", rekao je Licenberger. "Iz nje se mogu videti kontekst i značaj ovih reformi; ona je dokaz da je ne učiniti ništa loš potez."

 

 

 

 

 








Novosti

21.06.2017 - Uvođenje programskog budžeta ključan uspeh u realizaciji prethodnog Programa reformi upravljanja javnim finansijama

21.06.2017 - Rezultati BEP-a predstavljeni na međunarodnoj konferenciji Development Aid-a

>>> Arhiva <<<
 
 



Regulatorne reforme u privredi
     

Grantovi
 

Monitoring & Evaluacija