Fiskalna pravila za kontrolu javnog duga EU moraju biti primenjena u Srbiji

27. broj „Kvartalnog monitora“ se bavi dubinskom analizom ekonomskih trendova koji dovode do pada privredne aktivnosti

Beograd, 19. mart 2012. godine – Fond za razvoj ekonomske nauke i USAID Projekat za bolje uslove poslovanja, organizovali su promociju 27. broja Kvartalnog monitora. U ovom izdanju analizira se kretanje privredne aktivnosti u prethodnoj godini,  sa posebnim akcentom na uticaj opadajućeg trenda, na privrednu aktivnost u 2012. godini, za koju se predviđa nulti rast. Nezaposlenost i dalje raste pa je neophodno da Vlada primeni širok spektar mera za podsticanje zapošljavanja - od reforme tržišta rada, preko smanjenja fiskalnog opterećenja zarada i ukidanja taksi koje guše mali biznis, do otklanjanja prepreka za investiranje.  

Fiskalni deficit u prethodnoj godini bio je nešto veći od planiranog, dok je javni dug prešao zakonsku granicu od 45% BDP-a.  „Nastavak ovih trendova u tekućoj godini će neminovno voditi fiskalnom deficitu od preko 5% BDP-a, a u tom slučaju bi javni dug prešao i 50% BDP-a.“ – izjavio je Milojko Arsić, glavni i odgovorni urednik „Kvartalnog monitora“.

Džo Lauter, direktor USAID Projekta za bolje uslove poslovanja, rekao je da je Kvartalni monitor publikacija koja predstavlja važan medij u praćenju ključnih ekonomskih pokazatelja zemlje, jer upravo praćenjem ekonomskih trendova problemi mogu biti identifikovani, a kasnije i otklonjeni. „Domaći i strani investitori traže predvidivost u poslovanju koju garantuje stabilno makroekonomsko okruženje.  Srbija je na reformskom putu kojim mora da nastavi još odlučnijim koracima.“ – dodao je Lauter. 

Održanje makroekonomske stabilnosti zahteva preduzimanje radikalnih mera u fiskalnoj politici, kojima bi se fiskalni deficit u ovoj godini smanjio za oko 300 miliona evra, a u narednoj godini sveo na 2,5 do 3% BDP-a. Arsić ocenjuje da bi u cilju efikasnije kontrole kretanja javnog duga bilo korisno da se, po uzoru na neke evropske zemlje, uvedu zakonski obavezujuće mere koje bi Vlada automatski preduzimala kada javni dug pređe određenu granicu. Infacija je od sredine prethodne godine na niskom nivou, ali se može očekivati njeno umereno povećanje u drugoj polovini tekuće godine. „U prethodnoj godini deficit tekućeg bilansa je dostigao 9% BDP čime smo se značajno udaljili od održivog niova.“ – upozorio je Arsić. U tom smislu depresijacija dinara krajem prethodne i na početku ove godine će doprineti vraćanju tekućeg deficita u održive okvire.

 

 

 

 








Novosti

21.06.2017 - Uvođenje programskog budžeta ključan uspeh u realizaciji prethodnog Programa reformi upravljanja javnim finansijama

21.06.2017 - Rezultati BEP-a predstavljeni na međunarodnoj konferenciji Development Aid-a

>>> Arhiva <<<
 
 



Regulatorne reforme u privredi
     

Grantovi
 

Monitoring & Evaluacija