Poziv na reformu inspekcijskog sistema u Srbiji

Beograd, 27. septembar 2011. godine – „Inspekcije stvaraju nepotrebno opterećenje za preduzeća koja posluju u skladu sa propisima, dok istovremeno nenamerno podstiču rast firmi koje posluju u  tzv. sivoj zoni“, izjavili su danas predstavnici Vlade i Agencije za međunarodni razvoj SAD-a (USAID). Ova zapažanja su izrečena tokom diskusije na okruglom stolu, koji je imao za cilj da predloži i pronađe rešenja za preglomazan, opterećujući i netransparentan sistem inspekcija u Srbiji.

Potpredsednica Vlade zadužena za privredu i regionalni razvoj Verica Kalanović izjavila je „Inspekcija mora da bude, sa jedne strane, servis privrednicima i to onima privrednicima koji posluju legalno, koji poštuju zakone i procedure i prijavljuju radnike. Za takve privrednike inspekcija mora da bude na usluzi. Ona je tu zbog njih, a ne obrnuto. Ali zato, sa druge strane, za sve one privrednike koji posluju van sistema, nepoštujući pravila igre, inspekcija mora da bude kazna” Inspekcija mora da bude i servis i kazna, jer bez sistema kazne ni jedna stimulativna mera ne može da da svoj puni efekat zaključila je potpredsednica Vlade.

„Ovaj problem je u Srbiji naročito izražen, budući da postoji preko 30 različitih inspekcija u sastavu 10 ministarstava na republičkom nivou, sa malo ili bez ikakve koordinacije“, istakla je Suzan K. Fric, direktor Agencije za međunarodni razvoj Sjedinjenih Američkih Država (USAID). USAID Projekat za bolje uslove poslovanja je, zajedno sa potpredsednikom Vlade Republike Srbije Vericom Kalanović i Privrednom komorom Srbije, jedan od pokrovitelja i organizatora danas održanog sastanka.

„Kompanije i preduzetnici u Srbiji treba da privređuju u poslovnom okruženju koje podstiče rast smanjivanjem regulatornog i administrativnog tereta i istovremenim podsticanjem inovativnosti i spremnosti na poslovne rizike“, navela je Fric, dodajući da su „inspekcije jedna od najkritičnijih prepreka za razvoj i rast privrede u Srbiji.“

„Inspekcije su najefikasnije kada redovno nadziru kompanije kod kojih postoji verovatnoća povrede propisa. Ovo uključuje privredna društva koja obavljaju delatnost u ’sivoj zoni’ “, rekao je Džozef Lauter, direktor USAID Projekta za bolje uslove poslovanja, koji sarađuje sa Vladom Republike Srbije i poslovnom zajednicom na uspostavljanju efikasnih mehanizama za unapređenje pravnog okvira. „Udeo neformalne ekonomije u Srbiji u okviru ukupne ekonomije je sa 34% u 2008. godini porastao na približno 40% u 2010. godini“, primetio je Lauter. „Procena budžetskih gubitaka zbog ’sive ekonomije’ iznosi 1,5 milijardi evra.“

Propisa kojima se uređuje rad inspekcija ima veoma mnogo, po pravilu nisu lako dostupni privrednicima, pa ih inspekcijski organi često proizvoljno tumače. „Istovremeno, kaznene odredbe su drakonske, tako da skoro svaka inspekcijska kontrola može da dovede do novčane kazne koju preduzeće nije u stanju da plati“, ističe Vida Džagić, potpredsednik Privredne komore Srbije. „Nije iznenađenje da je više od 50% ispitanika u poslednjoj studiji koja je sprovedena navelo da je podmićivanje neophodno kada se radi o inspekcijama.“

U jedinici za sveobuhvatnu reformu propisa kažu da inspekcijski sistem u Srbiji treba da bude bolje koordinisan, i procenjuju da bi privreda Srbije boljom koordinacijom uštedela više od 4 miliona evra godišnje. Takođe, neophodno je da inspekcijski nadzor bude zasnovan na proceni rizika, kao i da se redovnim obukama poveća profesionalnost inspektora i  da se obezbede uputstva za vršenje inspekcijskih kontrola.

 

 

  Materijal sa konferencije:
Vidosava Džagić
Ljubiša Dimitrijević
Slavica Penev
Andreja Marušić
Ljiljana Stanojević

 

 

 









Novosti

26.10.2017 - Javni dijalog na temu alternativnog načina finansiranja MSP u Srbiji

20.09.2017 - Srbiji su potrebni alternativni izvori finansiranja

>>> Arhiva <<<
 
 



Regulatorne reforme u privredi
     

Grantovi
 

Monitoring & Evaluacija